Тајне месечеве илузије

 

 

<!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:"Cambria Math"; panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4; mso-font-charset:1; mso-generic-font-family:roman; mso-font-format:other; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 0 0 0 0 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-unhide:no; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman","serif"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman";} .MsoChpDefault {mso-style-type:export-only; mso-default-props:yes; font-size:10.0pt; mso-ansi-font-size:10.0pt; mso-bidi-font-size:10.0pt;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} -->

ТАЈНА МЕСЕЧЕВЕ ИЛУЗИЈЕ: ЗБОГ ЧЕГА МЕСЕЦ РАСТЕ?

Наша чула нас углавном не варају, тј углавном нам пружају релативно тачне и прецизне информације о свету око нас. Међутим, пошто чула функционишу на основу одређених принципа, могу се конструисати стимулуси који нису у складу са тим принципима, па их ми погрешно опажамо. Овакве стимулусе називамо илузијама и они су углавном вештачки, тј конструисани у лабораторијским условима и ретко се срећу у природи. Ипак, поједине илузије се јављају и у природним условима. Тако, Месец на хоризонту опажамо као већи од Месеца у зениту и ову појаву зовемо Месечева илузија. Зашто нас чула понекад варају и у природним условима? Зашто небеска тела опажамо другачије на хоризонту и зениту?

Оливер Тошковић

Филозофски Факултет, Косовска Митровица, Универзитет у Приштини

Лабораторија за експерименталну психологију, Београд

Оливер Тошковић, рођен је 1977. у Острову код Пожаревца. Докторирао је психологију опажања на Филозофском факултету у Београду. Ради као доцент на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Косовској Митровици, на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. Сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, Института за психологију у Београду, Института за педагошка истраживања у Београду и Истраживачке станице Петница. Главне области интересовања и истраживања су психологија опажања, експериментална естетика, евалуација образовања и методологија научних истраживања. Објавио је и саопштио преко 50 научних радова у часописима и на научним скуповима у земљи и иностранству. Омиљена храна су сарма и кнедле, омиљено пиће сок од крушке.

Има нас и на:

Најновије вести

Фестивал ће бити отворен у петак 5. марта у 10 часова, а на свечаном отварању ће говорити градоначелник Ниша Милош Симоновић и директор Гимназије "Светозар Марковић" Олга Драгојловић. Поред тога на отварању ће бити изведени интересантни огледи којима ће званично започети дводневно уживање у науци!

Свечаност затварања Фестивала ће се одржати у суботу 6. марта у 19h, а говориће организатори Фестивала Марија Станојевић, ученица IV разреда, Душица Миљковић, професор хемије и Маја Ђорђевић, професор хемије.

Покровитељи фестивала "Наук није баук 2" су: министарство за науку и технолошки развој и Град Ниш, а медијски покровитељи: ТВ 5, Народне новине и веб портал ГрадНиш.

У понедељак 1. марта у 12 часова одржаће се конференција за новинаре у Mедија центру у Нишу. На конференцији ће бити речи о свим аспектима Фестивала, а говориће директорка Гимназије Олга Драгојловић, организатори Фестивала Марија Станојевић, Душица Миљковић и Маја Ђорђевић и гост Соња Поповић,  председник Савета за заштиту животне средине и одрживи развој.

 

Поред тога биће изведени неки од огледа који ће бити представљени и на Фестивалу.

 

Контакт

E-mail адреса:
Наслов поруке:
Порука:

Популарне слике